5 najgorih namirnica za varenje na vrućinama

Neće vam se svideti spisak namirnica za koje stručnjaci kažu da usporavaju varenje na toplom vremenu, jer većinu njih upravo više konzumiramo leti da bismo se rashladili.

Namirnice koje jedemo mogu da stupe u ozbiljnu interakciju sa nekim spoljnim faktorima i naprave nam velike probleme u varenju, probavi i svakodnevnom funkcionisanju. Kada su vremenske okolnosti ekstremne, hrana može da isprovocira i ekstremne zdravstvene reakcije.

Namirnice koje unosimo veoma su važne za proces termoregulacije

Kada je vreme umereno i temperature ne beleže esktremne vrednosti, možemo jesti svu hranu pod uslovom da nemamo neka ograničenja (alergije, celijakija, druge reakcije na hranu…). To je i preporučljivo, da izbor bude širok i u razumnim količinama. Ako „ispade“ na pravite često, u redu je čak i parče pice. Ali kako se živa na termometru penje preko 30 stepeni, određene namirnice postaju problem.

Što je temperatura viša telo mora da uloži više energije za varenje, a koža, mišići i stomak vode tešku borbu za dovoljnu količinom krvi. To nam je neophodno da bi se proces termoregulacije odvijao normalno i da bi se znoj izlučivao putem kože. Naravno da hrana koju unosimo može da opstruira taj proces.

Poznati su saveti stručnjaka za namirnice koje pomažu da se rashladimo i koje neće opteretiti varenje, a evo onih koje su za izbeganje, prema savetima registrovane dijetetičarke Brianne Elliott.

Čokolada i poslastice prelivene čokoladom nisu dobre namirnice za vrućinu

Svi šećeri loše utiču na naše telo kada su ovakve vremenske okolnosti. Pad energije ali i skok šećera u krvi mogu da se dese i potpuno zdravim osobama. Ukoliko se odlučimo čak i za neke zdravije grickalice tipa musli bara ili pločica od integralnih žitarica u kombinaciji  sa čokoladnom koja nije crna, mogući su gasovi i nadimanje.

Jednostavno, nećemo osećati čak ni da u čokoladi uživamo kako je to uobičajeno. Ako pri tome nismo dovoljno hidrirani, problemi sa nivoom šećera su još izvesniji.

Zašto pivo ne treba piti na vrućinama

Za mnoge ljude pivo je izvor kojim se rashlađuju, međutim, biće da tako samo misle… Na listi onoga što treba izbegavati upravo ovaj napitak je na samom vrhu.

Umesto da nas osveži i hidrira alkohol će nas dehidrirati, a sposobnost piva da izazove znojenje je velika. Međutim, da bi to što pijemo pivo imalo leti svoju svrhu trebalo bi popiti odmah dvostruko veću količinu vode. Jasno je da to retko ko čini. Pivopije moraju da budu još opreznije ukoliko imaju neku kardiovaskularnu ili srčanu bolest.

Ljuta i začinjena hrana

Ljudi koji vole da jedu ljutu ili začinjenu hranu obično kažu da im to otvara apetit. To nam leti nije potrebno. Od ljutih papričica se znojimo, a dodatno znojenje na toploti može da ubrza i pojača dehidrataciju tela.

Začinjena hrana bi takođe mogla da izazove probleme sa već „nepregnutim“ digestivnim sistemom.

Pomfrit

Previše slana hrana utiče na naše telo slično kao ljuta i začinjena, s tim što u slučaju krompira spremljenog na ovakav način imamo i gomilu teško svarljivog skroba. Ali, kako jesti pomfrit ako ga dobro ne posolimo ili zbog ukusa još ne dodamo i neki ljuti ili drugi visokokalorični sos?

Pomfrit samo izgleda kao dobro rešenje zbog toga što je lako dostupan, jedan od omiljenih „fast fud“ usputnih obroka, ali je definitivno sa razlogom na listi nepreporučljivih namirnica.

Sladoled – ko bi to očekivao?

Nema sladoleda na vrućinama! Ako mislite da se stručnjaci šale sa vama, ne, ne šale se. Sladoled ne sadrži samo veliku količinu šećera već i visok sadržaj masnoća. Takođe, sprema se od namirnica koje su leti lako kvarljive. Zamrznuti, odnosno zaleđeni sladoled jeste bolje rešenje, ali ni sa njim ne treba preterivati i jesti više komada dnevno. Našem želucu su na visokim temperaturama potrebne namirnice koje će ga rasteretiti, a ne optereti.

Leave a Comment