7 namirnica za bolju kontrolu hronične bolesti bubrega

Postoje neka pravila koja su univerzalna za sve faze hronične bolesti bubrega i odgovarajuću ishranu, ali i preporuke za rane ili kasne periode koje se odnose na unos soli i vode.

Hronična bolest bubrega uz redovan terapijski režim biće pod boljom kontrolom ako obolele osobe konzumiraju određene namirnice i pripremaju ih na odgovarajući način. Ovo oboljenje je specifično i ne utiče samo na bubrege pa je od velike važnosti uticati na simptome i njenu progresiju koliko je to moguće.

Promene u ishrani u odnosu na fazu bolesti

Ograničenja u ishrani su obavezna za one koje muči hronična bolest bubrega, a zavise od faze bolesti i opšteg stanja pacijenta. Nutricionisti kažu je u početnim fazama bolesti, naročito ako su tu i pridružena stanja kao hipertenzija i dijabetes, najvažnije hraniti se što zdravije, sa niskim sadržajem soli. U daljim fazama napretka bolesti neophodno je ograničiti unos proteina i namirnica bogatih fosforom i kalijumom.

Svi pacijenti sa hroničnom bolešću bubrega ipak bi trebalo da paze na unos soli, bez obzira na fazu bolesti. Unos soli, posebno pojačan, pogoršava oštećenje bubrega i povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti.

1. Maslinovo ulje i hronična bolest bubrega

Zdrave masnoće treba da budu osnova ishrane osoba koje boluju od ove bolesti. Maslinovo ulje je preporučljivo koristiti i u pripremi hrane i začinjavanju. Popularna Mediteranska dijeta svakako je najpreporučljiviji model unošenja namirnica za zdrave ljude, ali i za one koji imaju probleme sa bubrezima. Pojedina istraživanja, kao što je studija objavljena u Clinical Journal of the American Society of Nephrology navode da ovakav model ishrane čak za 50 odsto smanjuje rizik bolesti bubrega, a za 42 procenta umanjuje mogućnost brzog gubljena funkcije bubrega i razvijanja bubrežne slabosti.

2. Hronična bolest bubrega i luk: velike koristi od ove namirnice

Sve vrste luka bi trebalo jesti ako postoji ovakav zdravstveni problem. Crni i beli luk, kao i praziluk ili mladi luk dobra su zaštita od napretka bolesti. Za to je, kažu istraživanja poput jednog objavljenog u National Library of Medicine zaslužan alicin. Ovo jedinjenje utiče na sniženje krvnog pritiska i na  na bolju funkciju bubrega. Ima i podataka da su visoke doze alicina bile efikasne u poređenju sa terapijama za visok krvni pritisak i bolest bubrega u kombinaciji.

3. Bobičasto i drugo voće

Bobičasto voće obiluje hranljivim materijama poput vitamina C i drugih antioksidanata a sasvim malo kalijuma. Previše kalijuma može da izazove slabost, utrnulost i peckanje mišića, lupanje srca ili srčani udar. Bobice su efikasne u regulaciji visokog krvnog pritiska, a jedna studija iz 2011. otkrila je da su ljudi koji su unosili antioksidans antocijanin imali niži rizik od visokog krvnog pritiska. Borovnice i jagode imaju veliku količinu ove supstance.

Pored bobica, nizak nivo kalijuma imaju još jabuke, trešnje, breskve, šljive, kruške i grožđe a visok banane, dinje, avokado, pomorandže, suve šljive i suvo grožđe.

4. Povrće iz porodice krstaša i još neke vrste

Karfiol ima dosta biljnih vlakana, ali malo fosfora kalijuma i fosfora, kao i špargla. Zbog toga osobe sa hroničnom bolešću bubrega treba da ih uvrste u ishranu. Što se tiče nivoa kalijuma, kod povrća koji ima visok udeo možemo ga smanjiti ako povrće dobro operemo, iseckamo i držimo neko vreme (sat ili dva) u vodi i sodi bikarboni. To su, na primer krompir, šargarepa, cvekla ili bundeva. Paprike su idealno povrće po svim parametrima za ove pacijente.

5. Jaja i hronična bolest bubrega

Osobe sa bolesnim bubrezima moraju da paze na količinu proteina koju unose. To se postiže optimizacijom i izborom namirnica koje imaju proteine visokog kvaliteta koje će imati zadovoljavajući nivo, ali neće telo potpuno lišiti proteina jer je to pogrešno. Proteini životinjskog porekla (meso, živina, riba i jaja) spadaju u proteine koji se bolje apsorbuju nego biljni.

Jaja su posebno dobar izvor proteina jer sadrže malo fosfora, koji treba ograničiti kod hronične bolesti bubrega. Naime, kada bubrezi ne rade kako treba, fosfor se nakuplja u krvi i izaziva rizike od nekih drugih bolesti kakva je osteoporoza.

6. Žitarice i proizvodi od žitarica

Za neke je to možda iznenađujuće, ali nutricionisti ne savetuju osobama sa hroničnom bolešću bubrega da u potpunosti izbace beli hleb, testenine, pirinač i druge rafinisane žitarice. „Tajna“ je u nivou fosfora i kalijuma, koji je viši u celim zrnima, tako da bi zapravo njih trebalo ograničiti kod pacijenata sa bolestima bubrega. Naravno, nikako ne treba preterivati sa proizvodima punim skroba, jer on može da pojača šansu za gojaznost i razvoj dijabetesa tipa 2.

7. Voda: da ili ne?

Ograničeni unos tečnosti kod bolesti bubrega je jedna od dilema. Međutim, odnosi se na kasne stadijume bolesti kada je potrebna dijaliza. Ako u ranijim stadijumima pacijent nema edeme po telu, ograničenje vode nije potrebno i valja unositi razumnu, normalnu količinu. Voda je neophodna bubrezima za proces uklanjanja toksina iz krvi i njenog puta do bubrega. Takođe, utiče na sprečavanje razvoja kamena u bubregu ili infekcija urinarnog trakta.

U kasnijim stadijumima bolesti lekar može da ograniči unos svih vrsta tečnosti pa i vode. To onda važi i za namirnice koje većinski čini voda (krastavac, lubenica).

Leave a Comment