Da li su maline dobra užina za osobe sa dijabetesom

Kada jedemo maline dugo smo siti, a zbog bogatstva vitamina, minerala, vlakana i antioksidanata, ove bobice svrstavaju se u superhranu, koja može da pomogne u borbi protiv raznih bolesti.

Maline se svrstavaju među najpopularnije bobice, a njihovi sočni plodovi slatkasto-kiselog ukusa obezbeđuju brojne zdravstvene prednosti. Bogate su vitaminima, mineralima, vlaknima i antioksidantima, koji mogu da pomognu u borbi protiv raznih bolesti.

Zbog bogatstva vitamina i minerala maline se smatraju superhranom

Kao i ostale bobice, kao što su borovnice, kupine i jagode, koje su takođe bogate važnim vitaminima i hranljivim materijama, i maline se smatraju superhranom. Većina bobičastog voća ima raznih zdravstvenih prednosti, ali nutritivni sastav svake vrste može da varira. Tako su, na primer, maline bogatije vitaminom C, dok borovnice koje sadrže više vitamina K. Među najvažnijim prednostima malina izdvajaju se:

1. Prevencija bolesti
Maline sadrže velike količine antioksidanata i fitonutrijenata, a istraživanja pokazuju da ove supstance mogu da obezbede određenu zaštitu od kracinoma. Pored toga, antiinflamatorna jedinjenja, koja se nalaze u malinama, mogu da pomognu u smanjenju šansi za razvoj drugih bolesti. Maline sprečavaju srčana oboljenja, poput moždanog udara, ali i pomažu da se nivo  holesterola, krvnog pritiska i gojaznost drže pod kontrolom.

2. Antioksidansi i fitonutrijenti
Antioksidansi su supstance koje mogu da odlože oštećenje ćelija. Fitonutrijenti su jedinjenja koja proizvode biljke, a koja imaju brojne zdravstvene koristi. Dok se fitonutrijenti nalaze samo u biljnoj hrani, antioksidansi potiču iz biljnih i životinjskih izvora.

3. Kontrola dijabetesa
Istraživanje je potvrdilo da su ljudi sa rizikom od dijabetesa, koji su jeli maline, smanjili potrebnu količinu insulina i imali niži nivo šećera u krvi. Maline sadrže mineral koji se zove mangan, koji je neophodan za promovisanje zdravih kostiju i kože. Takođe, mangan pomaže telu da reguliše šećer u krvi. Šolja malina sadrži 8 grama vlakana, a studije su pokazale da konzumiranje više dijetetskih vlakana može da pomogne u smanjenju rizika od razvoja dijabetesa tipa 2.

4. Zdrava koža
Maline su prepune vitamina C, koji je ljudskom telu potreban za proizvodnju kolagena, proteina koji podstiče zdravu kožu i obnavljanje rana. Kolagen koži daje strukturnu podršku, elastičnost i hidrataciju. A jedna šolja malina sadrži oko jednu trećinu dnevnog preporučenog unosa vitamina C.

5. Zdravlje očiju
Istraživanja pokazuju da konzumiranje hrane sa antioksidansom zeaksantinom, koji se takođe nalazi u malinama, može da pomogne da se smanji rizik od razvoja makularne degeneracije (bolesti oka koja uzrokuje zamagljen centralni vid) i štiti od razvoja katarakte (zamućene oblasti u prirodno čistom sočivu oka).

6. Varenje
Visok sadržaj vlakana i vode u malinama može da poboljša rad probavnog trakta. Poznato je da vlakna sprečavaju zatvor i obezbeđuju zdravo okruženje creva, a prema studijama, konzumiranje većih količina dijetalnih vlakana može da poveća dobre bakterije u crevima osobe.

7. Poboljšanje moždanih funkcija 
Studije su pokazale da jedinjenja zvana flavonoidi, koja se nalaze u malinama, mogu da poboljšaju pamćenje, koordinaciju, funkcionisanje i raspon pažnje. Druga istraživanja ukazuju da vitamini C i E u bobicama mogu da unaprede pamćenje informacija kako čovek stari. Ljudi koji ishranom dobijaju veći nivo ovih vitamina imaju manji rizik od demencije.Generalno, maline održavaju  neurološki sistem i mozak zdravim.

8. Zdravlje srca 
Antioksidansi u malinama mogu da pomognu u smanjenju upale koja dovodi do srčanih oboljenja. Maline su takođe bogate kalijumom, koji može da štiti od visokog krvnog pritiska. S tim u vezi stručnjaci preporučuju unos oko 4.700 miligrama kalijuma dnevno. Vlakna u malinama takođe mogu da zaštite od visokog krvnog pritiska, visokog holesterola i gojaznosti. Jedna šolja maline sadrži oko 186 mg kalijuma.

100 grama malina sadrži 4,4 grama šećera

Maline su poznate kao bobice koje ublažavaju bolove od artritisa, umanjuju rizik od razvoja  karcinoma (želuca, pluća, jednjaka), pomažu u procesu gubitka kilograma, a deluju i protiv starenja. A kako deluju na dijabetes? Glikemijski indeks (GI) maline je 32, i to se smatra niskim indeksom. Podsećamo – GI je jedinica koja meri brzinu kojom bilo koja hrana, koja sadrži ugljene hidrate, može da poveća nivo glukoze u krvi. Maline su, na primer, bogate vlaknima. Dakle, kada jedemo maline, dugo se osećamo sitim. Sadržaj šećera u malini je mnogo manji od drugog voća jer 100 grama ove bobice sadrži samo 4,4 grama šećera što znači da manje povećavaju nivoa glukoze u krvi.

Kada je najbolje vreme da se osvežimo malinama

Najbolje vreme da osobe sa dijabetesom konzumiraju maline je uveče, pre spavanja. Jedna šolja ili oko 125 grama malina preporučuje se svakodnevno za dijabetičare. Ove bobice sadrže fruktozu, prirodni šećer potreban za metabolizam insulina, što takođe znači da maline moraju dav se konzumiraju u umerenim količinama. Maline sadrže salicilate, hemikaliju koja se prirodno nalazi u nekim plodovima. Ako je neko osetljiv na salicilate, nakon konzumiranja maline može da razvije alergijske reakcije, poput upale i osipa na koži.

Leave a Comment