Trikovi za čuvanje hrane: Krastavac ne voli frižider, jabuka i krompir su „prijatelji“

Malim trikovima naučite kako da voće i povrće što duže održite svežim. Mikroorganizmi u hrani razmnožavaju se veoma brzo, ako za to postoje uslovi. Kao posledica njihovog razvoja, voće i povrće truli ili postaje plesnivo, a ovakva, “pokvarena” hrana može da našteti zdravlju.

Kako se hrana kvari

Kvarenje hrane može da bude mikrobiološko, koje nazivamo truljenje, i enzimno kvarenje. Pod enzimskim kvarenjem podrazumeva se, recimo, oksidacija do koje dolazi kad zagrizemo jabuku. U kontakntu sa vazduhom ona menja boju. Ako je pojedemo takvu, nećemo naštetiti organizmu.

S druge strane, ako dođe do mikrobiološkog kvarenja, odnosno truljenja, unosom takve namirnice unosimo i mikroorganizme kojima je ista ta namirnica hrana, a uz pomoću koje su se razvile i razmnožile. Bakterije i drugi mikroorganizmi koje ovim putem unesemo nisu same po sebi opasne, u meri u kojoj su po ljudski organizam opasni njihovi produkti.

Zašto hranu čuvamo u frižideru?

Optimalni uslovi za razmnožavanje mikroorganizma jesu temperatura, vlažnost i hrana, pa snižavanje temperature usporava njihov razvoj. Na niskim temperaturama oni ne mogu da žive, da se kreću, niti da se razmnožavaju. Iz tog razloga, namirnice je potrebno čuvati u frižideru ili zamrzivaču, kako bi duže ostale sveže i jestive.

Neke namirnice „ne vole društvo“

Postoje plodovi koji proizvode gas etilen prilikom sazrevanja, kao, na primer, breskva, kruška, dinja, banana, mladi luk. Ove namirnice je potrebno držati dalje od krompira, jabuke, paprike, lisnatog povrća, jer su oni osetljivi na etilen, pa se brže kvare – objašnjava za eKliniku prehrambeni tehnolog Miroslav Otašević.

Ne vole ni da su „na gomili“

Prema Otaševićevim rečima, ubran plod nije, kao što se misli, “mrtav”, već, naprotiv, “življi”, utoliko što se tad u njemu intenziviraju hemijski procesi i on intenzivnije “diše”. Iz tog razgola, voće i povrće “ne voli” da je na gomili.

– Voda pomaže truljenju pa je potrebno obrisati vodu koja se kondenzuje na površini ploda nakon vađenja iz frižidera. Povrće i voće treba čuvati suvo, jer će tako duže zadržati svežinu – savetuje naš sagovornik.

Koji plodovi ne moraju u frižider

Neke namirnice ne zahtevaju nižu temperature od sobne. Krompir, luk, ali i paradajz i krastavac ne treba hladiti. Njih je potrebno čuvati na sobnoj temperaturi.

Krompir i luk je potrebno čuvati na tamnom, hladnom i suvom mestu. Krompir najbolje u gajbici ili plastičnoj kutiji, a luk zamotan u novine. Tu je i paradajz, koji u frižideru gubi aromu i ukus. U zavisnosti od toga u kojoj fazi zrelosti je ubran, on može da sačuva svežinu van frižidera od 3 nedelje do 2 meseca – kaže Otašević i dodaje da u frižideru ne treba skladištiti ni krastavac, jer je veoma osetljiv na hladnoću, pa će na hladnom brže istruliti. Krompir će teško proklijati ako se čuva pokraj jabuka, dok i citruse – pomorandžu i limun, treba držati na sobnoj temperature, ali na mračnijem mestu.

Ni peršun ne trpi frižider

Prema peršunu i bosiljku se treba ophoditi kao prema ubranom cveću. Potrebno je da stoje u vodi, na sobnoj temperaturi, do same konzumacije, pre koje ih treba proprati.

– Oni koji žele da koriste sušene začine, mogu da svež peršun ili bosiljak iseckaju i dodaju im malo maslinovog ulja. Potrebno je da ih čuvaju u posudama za led, tako što će ih preliti vodom i takve zamrznuti, do upotrebe – savetuje Miroslav Otašević.

Jagode i pečurke osetljive

Jagode, kao i pečurke, potrebno je prati tik pred konzumaciju. Postoji mali trik koji pomaže da one duže traju.

– Da bi jagode duže zadržale svežinu, potrebno je oprati ih u rastvoru vode i sirćeta u razmeri 2 prema 1. Takve ih treba čuvati u zamrzivaču, u plastičnoj posudi ili kesici – savetuje Otašević.  Zamrzivač je preporuka i za banane, ako niste u prilici da ih odmah pojedete.

Banani ćete produžiti rok ako joj peteljku zamotate u aluminijumsku ili plastičnu foliju. U zamrzivaču banana opstaje, ali oljuštena i u plastičnoj posudi – objašnjava sagovornik portala eKlinika.

Leave a Comment